Mesarske kecelje

Izučavanje istorije i geografije kao obaveznih ili kao izbornih predmeta u zenitu je polemike nadležnih. U srednjim stručnim školama u Srbiji u tekućoj školskoj godini bivši ogledni obrazovni profili:
Mesarske kecelje po Vašim merama. Saradjujemo sa velikim brojem mesara i klanica u Srbiji. Tradicija duga 15 godina u proizvodnji kvalitetnih pantalona, kecelja, mantila i majici. Uniforme Katić

• autoelektričar, 
• geodetski tehničar – geometar, 
• pekar,
• mesar,
• mlekar,
• rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike,
• poljoprivredni tehničar,
• veterinarski tehničar - veterinar
• prehrambeni tehničar

razvijeni u okviru Programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja prevedeni su u redovan obrazovni sistem. Trebalo je da đaci koji pohađaju ove smerove uče po novim, osavremenjenim nastavnim planovima i programima, između ostalog, i da biraju da li će se u njihovom rasporedu časova naći geografija, istorija ili neki drugi izborni opšteobrazovni predmet. Na jučerašnjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) usvojeni su novi programi prema kojima će istorija i geografija ipak biti obavezni, bar do iduće školske godine. – Na dnevnom redu sednice našli su se i opšteobrazovni predmeti u planovima i programima devet obrazovnih profila koji su u srednjim stručnim školama Srbije iz oglednih prevedeni u redovne. Deo programa koji se tiče opšteobrazovnih predmeta usvaja NPS. Zamoljeni smo da nove planove prihvatimo, što smo i uradili. Ali samo da ne bismo kočili započetu nastavnu godinu i to smo uradili sa oročenim rokom važenja od godinu dana. To znači da će u ovoj školskoj godini istorija i geografija biti obavezni predmeti i u obrazovnim profilima koji su iz oglednog prešli u redovan sistem. Osnovali smo komisiju saveta koju čine predstavnici stručnih društava čiji će posao biti da odmah naprave plan aktivnosti u vezi sa izradom reformisanih programa koji će idućeg septembra zaživeti u svim srednjim školama – kazala je Desanka Radunović, predsednica NPS-a, posle sednice.
Naša sagovornica je napomenula da to što će novi program važiti ove školske godine ne znači da će biti primenjen i iduće. Istakla da je usvojen prvenstveno zato što je školska godina već počela.
– Kasno je sada za prepravljanje. Prostora u školskom kalendaru ima malo za sve naše želje. Ne želimo da nastane otimačina oko broja časova nego da pokušamo da na osnovu kompetencija koje đaci treba da imaju po sticanju diplome definišemo šta treba da se radi i na koji način – zaključila je Radunovićeva.
Grupa profesora koju su činili članovi Srpskog geografskog društva i Društva istoričara Srbije „Stojan Novaković” sastali su se juče pre sednice Nacionalnog prosvetnog saveta, sa Zoranom Šamijem, predsednikom skupštinskog Odbora za prosvetu, i obratili mu se za pomoć kako bi geografiju i istoriju sačuvali u grupi obaveznih predmeta kada je reč o srednjim stručnim školama. Za sada u 332 stručne škole nastava se realizuje po klasičnom programu po kome su istorija i geografija obavezni predmeti. Problem su škole u kojima se nastava izvodi i po oglednim planovima, a u kojima su ti predmeti „smešteni” u izborne.
– Pre sedam, osam godina sprovedena je reforma srednjeg stručnog obrazovanja. Izrađeni su pilot programi koji su predviđali da nacionalna grupa predmeta, u koju spadaju istorija i geografija, postane izborna – objasnio je za „Politiku” Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju. Tako su četiri godine učenici srednjih stručnih škola mogli da biraju da li će učiti geografiju ili, na primer, muzičko. Prema rečima našeg sagovornika, uz pomoć Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja uspeli su da od 1. septembra delom vrate ove predmete u stručne škole sa po jednim časom nedeljno. Tako je školska godina u tim školama počela sa programom po kome je geografiji i istoriji vraćen status obaveznog predmeta.
– Sada, kada ti pilot programi ulaze u redovan sistem, naši zahtevi su veći. Tražimo da nacionalni predmeti budu prisutni sa po 70 časova godišnje u trogodišnjim školama, odnosno 140 časova u četvorogodišnjim – kazao je Pavlović.
Upitana za komentar o ideji da istorija i geografija budu zastupljeni sa po 70 časova godišnje u trogodišnjim školama, odnosno 140 časova u četvorogodišnjim Desanka Radunović kaže:
– Predstavnici društava i geografa i istoričara su članovi NPS-a i očekujem da ćemo u predstojećim razgovorima imati dovoljno fleksibilnosti i razuma da prihvatimo činjenicu da ne možemo samo zagovarati svoju nauku i oblast. Nadam se da ćemo se usaglasiti oko toga koje stručne a koje opšteobrazovne kompetencije deca treba da poseduju. Ne želimo da se dogodi da đaci posle završetka srednje stručne škole budu samo dobri majstori, a da kao građani budu veoma oštećeni u smislu da im nedostaje opšta kultura.