Mesarske kecelje

Španski proizvođači mesa ubrzali su odbranu svojih proizvoda pošto je biciklista Alberto Kontador okrivio kontaminirano meso za pozitivni nalaz doping testa za vreme Trke oko Francuske.

Narucite mesarske kecelje, bluze i pantalone. Stampa sa logotipom Vase firme. Najpovoljniji na trzistu. Uniforme Katic

Mesarske uniforme

 Jedno špansko prasence pronašlo je utočište od mesara pošto ga je "usvojila" ženka psa.

Prase je trebalo da bude prodato i zatim servirano za Božić, ali ga je jedan mesar u gradu Kaseresu, na zapadu Španije, odbio uz obrazloženje da je suviše sitno.

Sada se o njemu "brine" pas Dijana baš kao da je njeno mladunče.

Mesarske kecelje

Izučavanje istorije i geografije kao obaveznih ili kao izbornih predmeta u zenitu je polemike nadležnih. U srednjim stručnim školama u Srbiji u tekućoj školskoj godini bivši ogledni obrazovni profili:
Mesarske kecelje po Vašim merama. Saradjujemo sa velikim brojem mesara i klanica u Srbiji. Tradicija duga 15 godina u proizvodnji kvalitetnih pantalona, kecelja, mantila i majici. Uniforme Katić

• autoelektričar, 
• geodetski tehničar – geometar, 
• pekar,
• mesar,
• mlekar,
• rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike,
• poljoprivredni tehničar,
• veterinarski tehničar - veterinar
• prehrambeni tehničar

razvijeni u okviru Programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja prevedeni su u redovan obrazovni sistem. Trebalo je da đaci koji pohađaju ove smerove uče po novim, osavremenjenim nastavnim planovima i programima, između ostalog, i da biraju da li će se u njihovom rasporedu časova naći geografija, istorija ili neki drugi izborni opšteobrazovni predmet. Na jučerašnjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) usvojeni su novi programi prema kojima će istorija i geografija ipak biti obavezni, bar do iduće školske godine. – Na dnevnom redu sednice našli su se i opšteobrazovni predmeti u planovima i programima devet obrazovnih profila koji su u srednjim stručnim školama Srbije iz oglednih prevedeni u redovne. Deo programa koji se tiče opšteobrazovnih predmeta usvaja NPS. Zamoljeni smo da nove planove prihvatimo, što smo i uradili. Ali samo da ne bismo kočili započetu nastavnu godinu i to smo uradili sa oročenim rokom važenja od godinu dana. To znači da će u ovoj školskoj godini istorija i geografija biti obavezni predmeti i u obrazovnim profilima koji su iz oglednog prešli u redovan sistem. Osnovali smo komisiju saveta koju čine predstavnici stručnih društava čiji će posao biti da odmah naprave plan aktivnosti u vezi sa izradom reformisanih programa koji će idućeg septembra zaživeti u svim srednjim školama – kazala je Desanka Radunović, predsednica NPS-a, posle sednice.
Naša sagovornica je napomenula da to što će novi program važiti ove školske godine ne znači da će biti primenjen i iduće. Istakla da je usvojen prvenstveno zato što je školska godina već počela.
– Kasno je sada za prepravljanje. Prostora u školskom kalendaru ima malo za sve naše želje. Ne želimo da nastane otimačina oko broja časova nego da pokušamo da na osnovu kompetencija koje đaci treba da imaju po sticanju diplome definišemo šta treba da se radi i na koji način – zaključila je Radunovićeva.
Grupa profesora koju su činili članovi Srpskog geografskog društva i Društva istoričara Srbije „Stojan Novaković” sastali su se juče pre sednice Nacionalnog prosvetnog saveta, sa Zoranom Šamijem, predsednikom skupštinskog Odbora za prosvetu, i obratili mu se za pomoć kako bi geografiju i istoriju sačuvali u grupi obaveznih predmeta kada je reč o srednjim stručnim školama. Za sada u 332 stručne škole nastava se realizuje po klasičnom programu po kome su istorija i geografija obavezni predmeti. Problem su škole u kojima se nastava izvodi i po oglednim planovima, a u kojima su ti predmeti „smešteni” u izborne.
– Pre sedam, osam godina sprovedena je reforma srednjeg stručnog obrazovanja. Izrađeni su pilot programi koji su predviđali da nacionalna grupa predmeta, u koju spadaju istorija i geografija, postane izborna – objasnio je za „Politiku” Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju. Tako su četiri godine učenici srednjih stručnih škola mogli da biraju da li će učiti geografiju ili, na primer, muzičko. Prema rečima našeg sagovornika, uz pomoć Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja uspeli su da od 1. septembra delom vrate ove predmete u stručne škole sa po jednim časom nedeljno. Tako je školska godina u tim školama počela sa programom po kome je geografiji i istoriji vraćen status obaveznog predmeta.
– Sada, kada ti pilot programi ulaze u redovan sistem, naši zahtevi su veći. Tražimo da nacionalni predmeti budu prisutni sa po 70 časova godišnje u trogodišnjim školama, odnosno 140 časova u četvorogodišnjim – kazao je Pavlović.
Upitana za komentar o ideji da istorija i geografija budu zastupljeni sa po 70 časova godišnje u trogodišnjim školama, odnosno 140 časova u četvorogodišnjim Desanka Radunović kaže:
– Predstavnici društava i geografa i istoričara su članovi NPS-a i očekujem da ćemo u predstojećim razgovorima imati dovoljno fleksibilnosti i razuma da prihvatimo činjenicu da ne možemo samo zagovarati svoju nauku i oblast. Nadam se da ćemo se usaglasiti oko toga koje stručne a koje opšteobrazovne kompetencije deca treba da poseduju. Ne želimo da se dogodi da đaci posle završetka srednje stručne škole budu samo dobri majstori, a da kao građani budu veoma oštećeni u smislu da im nedostaje opšta kultura.

Nas mesar - kvallitetne mesarske kecelje

„Moj“ frizer, „moja“ kozmetičarka, „moj“ pedikir, „moj“ mesar... pa još i „moja žena“ za sir i kajmak, „žena“ sa „domaćim“ jajima, te „žena“ za veliko spremanje... Dovoljno je bilo reći „žena“ ili „moja Desa“, pa je time bilo sve rečeno; označen položaj i status, izvršena podela uloga, pravo, svojina... ,,Sir samo kupujem kod moje Dese subotom“, ili „doneće mi moja Javorka taze... moram da požurim da ne ode“, slušala sam prijateljice. Ja sam kupovala uglavnom u samoposluzi kad mi i šta mi zatreba. Od kada sam prestala da imam rođake sa sela koji prave sir i kajmak, i od kada je iščileo onaj lepi običaj da ti kada pođeš za Beograd „urede“ jednu koku, nisam verovala u „domaće“ i „taze“.

Kvalitetne i lake za održavanje. Mesarske kecelje Katić.

Gledala sam prijateljice kako svoje ,,žene“ oslovljavaju sa „ti“, a i one njih, zapitkuju jedna drugu o ukućanima, je l' „mali“ diplomirao, kako svekrvin „šećer“... Ne mogu reći da mi to ponekad nije delovalo simpatično i, što bi se reklo, ljudski i toplo, iako preko tezge, ali ja jednostavno nisam imala smisla za ćaskanje, pa mi ni intimiziranje po pijacama nije išlo od ruke. A nije da nije bilo onih koji bi mi rekli „ovde sam svaki dan“ na toj i toj tezgi, a ja posle samo gledam da je nekako zaobiđem. Jer, ako ste dva puta slučajno kod jedne žene kupili rotkvice ili brokoli, već će vas sledeći put pitati je l' vam muž voli papričice... No, s vremena na vreme taj se moj stav pokazivao kao krajnje nepraktičan, naročito u vreme opštih nestašica, kada sam se prisećala onih priča moje majke o kupovanju „ispod tezge“, ali uzalud – ostadoh zauvek bez „moje Dese“ i „moje žene“, a i bez domaćeg i taze.
Ni sa frizerkama i kozmetičarkama nisam prošla bolje... svojatanje mi nije išlo od ruke. I tako dok su moje prijateljice u frizeraju za jednu cenu dobijale dva tretmana (frizuru i savet), ja sam zavidela holivudskim glumicama, ne na frizurama, nego na ličnim psihijatrima.
Kada se okućih postadoše aktuelni majstori. „Je l' imaš nekoga za veš-mašinu, ne ispušta vodu“ ili: „Crko mi bojler, je l' imaš nekoga?“. „Neko“ je obično bio majstor za sve, nekada domar, kućepazitelj, a kasnije „neko“ iz komšiluka, penzioner, nastavnik s malom platom, ili jednostavno neko ko voli da „čeprka“, a i voli da popije koju. Ove „neke“ je obično preporučivao predsednik kućnog saveta. Plaćalo se „koliko date“, što je obično značilo da ga preplatite, jer niko ne bi da se bruka za male pare.

Mesarska uniforma

Proizvodimo mesarske uniforme u više modela.
Sve modele odlikuje lako održavanje i praktičnost.
Moguća štampa sa logotipom Vaše firme.

Isporuka na kućnu adresu.
Najpovoljniji na tržištu.

Plastificirane kecelje

Plastificirane kecelje su pogodne za radnike u mesarskoj industriji zato sto se odlikuju velikim stepenom izdržljivosti i lakoćom održavanja.

Naručite kecelje od zaštitno obloženih materijala koje ćemo izraditi po Vašim merama i dostaviti Vam na kućnu adresu.
064/11 65 108 ili radnaodela@gmail.com
Kecelje Katić - tradija duga 14 godina.

Mesarske uniforme - pantalone, bluza i kecelja

Sud u Sofiji izrekao je danas kaznu od 12 godina zatvora bugarskom proizvođaču mesa, Mariju Nikolovu, zbog pronevere više miliona evra iz fonda Evropske unije.

Sud je izrekao kazne za još četiri saučesnika Nikolova, koji su dobili po 10 godina zatvora, dok je jedan saučesnik osuđen na tri godine uslovno.
Supruga Nikolova osuđena je na pet godina zatvora zbog falsifikovanja dokumenata, a sud je takođe naložio da se zapleni polovina imovine osuđenih.
Agencija Frans pres ističe da je Brisel ovo suđenje smatrao testom za bugarsko pravosuđe. EU je više puta kritikovala Sofiju zbog nedovoljne efikasnosti sistema u sprečavanju pronevere evropskih sredstava.
Nikolov je kupovao polovne mašine za proizvodnju mesnih prerađevina, lažno ih predstavljajući kao nove, kako bi imao pravo na novac iz evropskog fonda za pomoć prehrambenoj industriji (SAPARD).
Na taj način su Nikolov i njegovi saučesnici zaradili 7,5 miliona evra.

Mesarske uniforme - kvaliteni keper

Na tržištu rada nema dovoljno građevinara, poljoprivrednih inženjera, farmaceuta, mašinskih tehničara, kao ni radnika u uslužnim delatnostima - konobara, kuvara, mesara.

Prema podacima filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u evidenciji nezaposlenih je 75 diplomiranih ekonomista, 24 pravnika, a zatim slede ekonomski i poljoprivredni tehničari, tekstilni i kožarski radnici.

Dve trecine najuspesnijih mladih naucnika zene

Indeksi navikli na desetke, a uspesi njihovih vlasnica skoro da podrazumevaju prva mesta na takmičenjima, stipendije različitih fondova... Sa lakoćom su pregazile osnovne studije, stigle do zvanja mastera, a sada su izabrane za najbolje među najboljim mladim doktorandima. Na spisku 200 doktoranada, ovogodišnjih dobitnika stipendija Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, čak dve trećine su devojke. Izabrano je i 15 najboljih, po jedno iz svake oblasti. I na toj listi je deset imena devojaka!
Mlade naučnice gurnule su u zapećak svoje kolege i odlučile, izgleda, da poprave ionako solidnu muško-žensku statistiku naučne zajednice u Srbiji. Kod nas su nešto više od polovine naučnika dame, a u svetu statistika ide u korist muškaraca.
- Devojke su, čini mi se, vrednije. Mada, u mom slučaju je reč i o talentu i ljubavi. Ništa mi nije teško i ne odustajem dok ne završim. Počnem da programiram i valjda strast prema istraživanju me tera da radim dok ne otkrijem rešenje. Ponekad se i profesori začude koliko brzo završim neki program - ovako nam Milena Stojnić, najbolja mlada doktorantkinja u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija objašnjava svoje motive.

Ova Šapčanka diplomirala je i završila master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu bez ijedne devetke u indeksu. Iako je od tri američka univerziteta, od kojih je jedan prestižni Stenford, dobila stipendije za doktorske studije, Milena je ostala u Srbiji. Kaže, čovek nikad ne zna gde leži sreća, a ona je odlučila da je nađe ovde.
Kao ni Milena, ni Gorana Nedin Ranković ne zna kako to izgleda učiti za manje od deset. Njena biografija je impresivna! Sa prosekom 10 završila je Medicinski fakultet u Nišu, kao prva i najmlađa u generaciji. Sada je doktorand i volonter u nastavi na svom fakultetu. Sa nepunih 25 godina već je i mama Stefana, koji ima 16 meseci! A ovih dana sprema se da na Medicinijadi igra tenis za svoj fakultet. Njena tajna je, kaže, u dobroj organizaciji, tako 

da ostane vremena i za izlaske, druženja...
Priče ovih deset devojaka podudaraju se u mnogim detaljima. Skoro su vršnjakinje - imaju od 24 do 26 godina. Sve do jedne kažu da, mimo studija, uvek ostane vremena za stvari koje vole. I još jedna zajednička crta - nijedna ne bi iz rodnog grada, bar ne dalje od Beograda.
- Ja sam mamina i tatina maza, teško bi mi bilo da se odvojim od kuće, prijatelja. Išla bih u inostranstvo samo na usavršavanja i opet se vraćala kući - kaže još jedna Nišlijka, Marija Denić, koja je studirajući hemiju dobila samo jednu devetku i baš taj predmet izabrala da se njime bavi na doktorskim studijama.

I ona, kao i ostale devojke, govori kako je sa lakoćom završila fakultet. Naporno je, priča nam, jedino bilo što je mnogo vremena provodila u hemijskoj laboratoriji. Ali zato, baš tu, upoznala je kolegu, koji joj je postao dečko i zajedno su već sedam godina.
Još jedna mlada naučnica koja je ove godine najbolja u struci kojom dominiraju muškarci je Jovana Nikolov iz Niša. Studirala je informatiku, a kaže, interesuje je spoj ove oblasti i matematike.
Tu je i jedna astrofizičarka! Milica Anđelić iz Valjeva uverava nas da i u Srbiji može ozbiljno da se bavi istraživanjima. Jer, kao i ostali naučnici može da se izbori za svoje vreme na velikim svetskim teleskopima i rezultate kasnije analizira u Beogradu.
Među ovim ambicioznim devojkama su i četiri Novosađanke - Sanja Zlatković, Snežana Jovičić, Svjetlana Jokanović i Dajana Hrnjez.
Snežana je ekolog, već drži vežbe studentima i istražuje floru Panonske nizije, posebno širenje korova i njihov uticaj na zdravlje. Svjetlana je inženjer zaštite životne sredine. Dajana je, kao najbolja u generaciji, diplomirala prehrambenu biotehnologiju i najviše je interesuje ispitivanje otpadnih voda.
Na dugačkoj listi nove generacije najboljih doktoranada, tek poneko mesto ostalo je za društvenjake. Za jedno od njih uspela je da se izbori Sanja Zlatković, koja se bavi srpskom književnošću i jezikom. I Milica Tošić iz reda je društvenjaka.
- Završila sam psihologiju u Nišu i sada sam upisala doktorske u Beogradu - predstavlja se Milica. - Najviše me interesuje istraživanje razvojne psihologije, porodičnih i bračnih odnosa.
Ona, kao i ostalih devet devojaka, priželjkuje akademsku karijeru. Sve bi volele da ostanu na svojim fakultetima i prođu put od asistenta do redovnog profesora.

Svih deset naših sagovornica tvrdi da uvek ima vremena za hobije, druženja, putovanja. Osim kad su ispitni rokovi! Uz priču o nauci, svaka je dodavala poneka interesovanja - uče strane jezike, bave se sportom, putuju... Milica Anđelić kaže da još od srednje škole gotovo nijedan vikend nije kod kuće.
- Bavim se speleologijom, tako da stalno putujem. A osim speleoloških tura, mnogo vremena provodim i u Petnici. Prvo sam bila polaznik, a danas saradnik koji mlađima prenosi znanje - govori Milica.

Mesarka savladala razbojnicu

Radnica mesare "Pršutar", u centru Užica, preksinoć je, golim rukama, posle okršaja u mesari, koji je trajao čitavih pet minuta, savladala razbojnicu koja je, tražeći pare iz kase, na nju nasrnula s velikim nožem u rukama. Posle akcije hrabre mesarke, užička policija uhapsila je Oliveru C. pod sumnjom da je za proteklih sedam dana opljačkala ili pokušala da opljačka još četiri prodavnice u gradu. - Bila sam sama u mesari kada je ušla žena, krupnija od mene, sa šalom preko većeg dela lica, sa crnom kapom na glavi, u nekoj ogromnoj jakni, sa rukavima koji su visili preko ruku. Počela je da se previja, kaže, boli je stomak, zatražila je i čašu vode. Otišla sam nekoliko koraka nazad, do kupatila, natočila čašu vode, a kada sam se okrenula i pošla nazad, ispred mene stvorila se ona ista žena s velikim nožem u rukama. Naredila mi je: "Daj pare iz kase" - prisećala se juče Zorica epizode iz mesare posle koje je proglašena najhrabrijom prodavačicom u gradu.
Istog sekunda, kada je razbojnica zatražila pare, Zorica je skočila na nju, uhvatila je najpre za ruku u kojoj je držala nož, sečiva od barem tridesetak santimetara.
- Dohvatila sam je čvrsto za obe ruke i nisam ispuštala. Istovremeno počela sam da vrištim iz sveg glasa. Počele smo da se rvemo prvo po onom uskom prostoru ispred kupatila, sve je ličilo na scenu iz filmova. Ja vrištim, ona viče: "Prekini da vrištiš, neću ti ništa, daj pare". Ja joj vičem: "Puštaj, jesi  li luda", a ona: "Da nisam luda, ne bih ovo ni radila"... Posle sam, ispred kupatila, uspela da je dovučem do same prodavnice, do dela koji se vidi sa ulice, tu smo nastavili da se rvemo, trajalo je to dugo, minutima, sve dok nisam uspela da joj istrgnem nož - nastavlja Zorica koja je u rvanju zadobila manju posekotinu na ruci.
Kada je ostala bez noža, razbojnica je istog trenutka počela da beži niz ulicu, za njom je istrčala i Zorica, dozivajući u pomoć. Posle samo pet minuta, razbojnica je uhapšena, nekoliko zgrada niže...
- Nije prošlo ni pet minuta, policija ju je dovede pred prodavnicu. Bila je sad u drugoj kapi, beloj, u drugoj jakni, ali sam je prepoznala, po glasu, po delu lica... Gleda me i viče: "Gospođo, šta vam je, ja vam ništa nisam uradila". "Jesi, jesi", rekla sam joj - kaže Zorica.
I policajci, koji su samo dovršili posao koji je krhka žena započela, čestitali su joj na hrabrosti.
- U prvom trenutku reagovala sam instinktivno, a posle sam bila svesna da se borim sa njom i da joj ne dam da me opljačka. Ne dam i tačka - kaže hrabra Užičanka.