Indeksi navikli na desetke, a uspesi njihovih vlasnica skoro da podrazumevaju prva mesta na takmičenjima, stipendije različitih fondova... Sa lakoćom su pregazile osnovne studije, stigle do zvanja mastera, a sada su izabrane za najbolje među najboljim mladim doktorandima. Na spisku 200 doktoranada, ovogodišnjih dobitnika stipendija Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, čak dve trećine su devojke. Izabrano je i 15 najboljih, po jedno iz svake oblasti. I na toj listi je deset imena devojaka!
Mlade naučnice gurnule su u zapećak svoje kolege i odlučile, izgleda, da poprave ionako solidnu muško-žensku statistiku naučne zajednice u Srbiji. Kod nas su nešto više od polovine naučnika dame, a u svetu statistika ide u korist muškaraca.
- Devojke su, čini mi se, vrednije. Mada, u mom slučaju je reč i o talentu i ljubavi. Ništa mi nije teško i ne odustajem dok ne završim. Počnem da programiram i valjda strast prema istraživanju me tera da radim dok ne otkrijem rešenje. Ponekad se i profesori začude koliko brzo završim neki program - ovako nam Milena Stojnić, najbolja mlada doktorantkinja u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija objašnjava svoje motive.
Ova Šapčanka diplomirala je i završila master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu bez ijedne devetke u indeksu. Iako je od tri američka univerziteta, od kojih je jedan prestižni Stenford, dobila stipendije za doktorske studije, Milena je ostala u Srbiji. Kaže, čovek nikad ne zna gde leži sreća, a ona je odlučila da je nađe ovde.
Kao ni Milena, ni Gorana Nedin Ranković ne zna kako to izgleda učiti za manje od deset. Njena biografija je impresivna! Sa prosekom 10 završila je Medicinski fakultet u Nišu, kao prva i najmlađa u generaciji. Sada je doktorand i volonter u nastavi na svom fakultetu. Sa nepunih 25 godina već je i mama Stefana, koji ima 16 meseci! A ovih dana sprema se da na Medicinijadi igra tenis za svoj fakultet. Njena tajna je, kaže, u dobroj organizaciji, tako
Mlade naučnice gurnule su u zapećak svoje kolege i odlučile, izgleda, da poprave ionako solidnu muško-žensku statistiku naučne zajednice u Srbiji. Kod nas su nešto više od polovine naučnika dame, a u svetu statistika ide u korist muškaraca.
- Devojke su, čini mi se, vrednije. Mada, u mom slučaju je reč i o talentu i ljubavi. Ništa mi nije teško i ne odustajem dok ne završim. Počnem da programiram i valjda strast prema istraživanju me tera da radim dok ne otkrijem rešenje. Ponekad se i profesori začude koliko brzo završim neki program - ovako nam Milena Stojnić, najbolja mlada doktorantkinja u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija objašnjava svoje motive.
Ova Šapčanka diplomirala je i završila master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu bez ijedne devetke u indeksu. Iako je od tri američka univerziteta, od kojih je jedan prestižni Stenford, dobila stipendije za doktorske studije, Milena je ostala u Srbiji. Kaže, čovek nikad ne zna gde leži sreća, a ona je odlučila da je nađe ovde.
Kao ni Milena, ni Gorana Nedin Ranković ne zna kako to izgleda učiti za manje od deset. Njena biografija je impresivna! Sa prosekom 10 završila je Medicinski fakultet u Nišu, kao prva i najmlađa u generaciji. Sada je doktorand i volonter u nastavi na svom fakultetu. Sa nepunih 25 godina već je i mama Stefana, koji ima 16 meseci! A ovih dana sprema se da na Medicinijadi igra tenis za svoj fakultet. Njena tajna je, kaže, u dobroj organizaciji, tako
da ostane vremena i za izlaske, druženja...
Priče ovih deset devojaka podudaraju se u mnogim detaljima. Skoro su vršnjakinje - imaju od 24 do 26 godina. Sve do jedne kažu da, mimo studija, uvek ostane vremena za stvari koje vole. I još jedna zajednička crta - nijedna ne bi iz rodnog grada, bar ne dalje od Beograda.
- Ja sam mamina i tatina maza, teško bi mi bilo da se odvojim od kuće, prijatelja. Išla bih u inostranstvo samo na usavršavanja i opet se vraćala kući - kaže još jedna Nišlijka, Marija Denić, koja je studirajući hemiju dobila samo jednu devetku i baš taj predmet izabrala da se njime bavi na doktorskim studijama.
I ona, kao i ostale devojke, govori kako je sa lakoćom završila fakultet. Naporno je, priča nam, jedino bilo što je mnogo vremena provodila u hemijskoj laboratoriji. Ali zato, baš tu, upoznala je kolegu, koji joj je postao dečko i zajedno su već sedam godina.
Još jedna mlada naučnica koja je ove godine najbolja u struci kojom dominiraju muškarci je Jovana Nikolov iz Niša. Studirala je informatiku, a kaže, interesuje je spoj ove oblasti i matematike.
Tu je i jedna astrofizičarka! Milica Anđelić iz Valjeva uverava nas da i u Srbiji može ozbiljno da se bavi istraživanjima. Jer, kao i ostali naučnici može da se izbori za svoje vreme na velikim svetskim teleskopima i rezultate kasnije analizira u Beogradu.
Među ovim ambicioznim devojkama su i četiri Novosađanke - Sanja Zlatković, Snežana Jovičić, Svjetlana Jokanović i Dajana Hrnjez.
Snežana je ekolog, već drži vežbe studentima i istražuje floru Panonske nizije, posebno širenje korova i njihov uticaj na zdravlje. Svjetlana je inženjer zaštite životne sredine. Dajana je, kao najbolja u generaciji, diplomirala prehrambenu biotehnologiju i najviše je interesuje ispitivanje otpadnih voda.
Na dugačkoj listi nove generacije najboljih doktoranada, tek poneko mesto ostalo je za društvenjake. Za jedno od njih uspela je da se izbori Sanja Zlatković, koja se bavi srpskom književnošću i jezikom. I Milica Tošić iz reda je društvenjaka.
- Završila sam psihologiju u Nišu i sada sam upisala doktorske u Beogradu - predstavlja se Milica. - Najviše me interesuje istraživanje razvojne psihologije, porodičnih i bračnih odnosa.
Ona, kao i ostalih devet devojaka, priželjkuje akademsku karijeru. Sve bi volele da ostanu na svojim fakultetima i prođu put od asistenta do redovnog profesora.
Svih deset naših sagovornica tvrdi da uvek ima vremena za hobije, druženja, putovanja. Osim kad su ispitni rokovi! Uz priču o nauci, svaka je dodavala poneka interesovanja - uče strane jezike, bave se sportom, putuju... Milica Anđelić kaže da još od srednje škole gotovo nijedan vikend nije kod kuće.
- Bavim se speleologijom, tako da stalno putujem. A osim speleoloških tura, mnogo vremena provodim i u Petnici. Prvo sam bila polaznik, a danas saradnik koji mlađima prenosi znanje - govori Milica.
Priče ovih deset devojaka podudaraju se u mnogim detaljima. Skoro su vršnjakinje - imaju od 24 do 26 godina. Sve do jedne kažu da, mimo studija, uvek ostane vremena za stvari koje vole. I još jedna zajednička crta - nijedna ne bi iz rodnog grada, bar ne dalje od Beograda.
- Ja sam mamina i tatina maza, teško bi mi bilo da se odvojim od kuće, prijatelja. Išla bih u inostranstvo samo na usavršavanja i opet se vraćala kući - kaže još jedna Nišlijka, Marija Denić, koja je studirajući hemiju dobila samo jednu devetku i baš taj predmet izabrala da se njime bavi na doktorskim studijama.
I ona, kao i ostale devojke, govori kako je sa lakoćom završila fakultet. Naporno je, priča nam, jedino bilo što je mnogo vremena provodila u hemijskoj laboratoriji. Ali zato, baš tu, upoznala je kolegu, koji joj je postao dečko i zajedno su već sedam godina.
Još jedna mlada naučnica koja je ove godine najbolja u struci kojom dominiraju muškarci je Jovana Nikolov iz Niša. Studirala je informatiku, a kaže, interesuje je spoj ove oblasti i matematike.
Tu je i jedna astrofizičarka! Milica Anđelić iz Valjeva uverava nas da i u Srbiji može ozbiljno da se bavi istraživanjima. Jer, kao i ostali naučnici može da se izbori za svoje vreme na velikim svetskim teleskopima i rezultate kasnije analizira u Beogradu.
Među ovim ambicioznim devojkama su i četiri Novosađanke - Sanja Zlatković, Snežana Jovičić, Svjetlana Jokanović i Dajana Hrnjez.
Snežana je ekolog, već drži vežbe studentima i istražuje floru Panonske nizije, posebno širenje korova i njihov uticaj na zdravlje. Svjetlana je inženjer zaštite životne sredine. Dajana je, kao najbolja u generaciji, diplomirala prehrambenu biotehnologiju i najviše je interesuje ispitivanje otpadnih voda.
Na dugačkoj listi nove generacije najboljih doktoranada, tek poneko mesto ostalo je za društvenjake. Za jedno od njih uspela je da se izbori Sanja Zlatković, koja se bavi srpskom književnošću i jezikom. I Milica Tošić iz reda je društvenjaka.
- Završila sam psihologiju u Nišu i sada sam upisala doktorske u Beogradu - predstavlja se Milica. - Najviše me interesuje istraživanje razvojne psihologije, porodičnih i bračnih odnosa.
Ona, kao i ostalih devet devojaka, priželjkuje akademsku karijeru. Sve bi volele da ostanu na svojim fakultetima i prođu put od asistenta do redovnog profesora.
Svih deset naših sagovornica tvrdi da uvek ima vremena za hobije, druženja, putovanja. Osim kad su ispitni rokovi! Uz priču o nauci, svaka je dodavala poneka interesovanja - uče strane jezike, bave se sportom, putuju... Milica Anđelić kaže da još od srednje škole gotovo nijedan vikend nije kod kuće.
- Bavim se speleologijom, tako da stalno putujem. A osim speleoloških tura, mnogo vremena provodim i u Petnici. Prvo sam bila polaznik, a danas saradnik koji mlađima prenosi znanje - govori Milica.
